Celebrity-Lifestyle-Fashion

Odlicno se secam trenutka kada sam prvi put odgledala scenu tanga u filmu ''Miris žene''. Al Pacino, tumaceci slepog porucnika, pleše svoju tužnu misao toliko upecatljivo da za sebe osvaja prvog Oskara, a publici u amanet ostavlja jednu od najlepših scena plesa u istoriji filma. Gledajuci pomenutu scenu u jedno sam bivala sigurna: jednom cu plesati tango.

U februaru ove godine, krenula sam u ispunjenja sopstvenog obecanja. Spakovala sam svoje stare salonke, koje ni po cemu nisu odgovarale obuci za tango, ali su imale potpeticu, što se u mojoj viziji plesanja tanga, jednostavno, podrazumevalo. Spakovala sam dobru volju i po neki zapamceni korak iz onoliko o tangu odgledanih klipova. I otvorenog uma i srca, krenula sam u svoj mali izazov: nauciti tango. 

Bio mi je potreban samo jedan cas da shvatim da se tango ne uci i da se o tangu ne razmišlja. On se, jednostavno, oseca. I njemu se prepušta. Naviknuti da za svaku životnu situaciju ovog ili onog obima tražimo istant rešenje dato u formulama koje garantuju uspeh, zaboravili smo da naslucujemo i slušamo. Sebe, prvenstveno. Tango me je podsetio toga.

Razlog mog vecerašnjeg posta je želja da kroz lifestyle momenat svog bloga, sa vama podelim i iskustva koja nisu striktno modna. Ona koja nemaju veze sa onim što sam danas obukla. Ali su u i te kako cvrstoj vezi sa onim kako se danas osecam, i kako cu se osecati sutra. A to opet definiše kako cu poneti ono za šta sam se od garderobe odlucila. Korelacija. Tajna svega.

Izbor je pao na Tango Natural institut. Presudan je bio nacin na koji Darko Dožic i Sonja Živanovic, glavni instruktori ove organizacije, vode svoje casove. Oni žive tango. Razumeju ga toliko duboko da ga predstavljaju kao nacin življenja a ne plesanja. Uz sve to, izuzetno su pozitivni, duhoviti i neposredni. Kako cu vremenom otkrititi, iste osobine krase citav Tango Natural tim. 

Prvo što sam spoznala jeste važnost impulsa koji dobijate od svog partnera. Pracenje upravo tog impulsa, datog pokretom i telom, dovesšce me do najbitnijeg svojstva tanga. Dok plešete sve misli nestaju. Nema posla, nema racuna, nema ljubavnih problema, nema nerazumevanja od strane okoline. Samo vi, partnerov pokret i muzika. Kada sam provela svojih prvih sat i po iskljucivo posvecena pracenju svog parntera, shvatila sam svu jacinu tanga.

Tada sam razumela Darka i Sonju, tada sam razumela sve ostale ljude koji su mi sa toliko strasti pricali o tangu. Tada sam razumela pravu lepotu scene opisane na pocetku. I sebi dala novi izazov: postati u tangu toliko sigurna da od srca uživam u svom prvom Belgrade Tango Encuentro festivalu koji pocinje za manje od 20 dana. Hocu li uspeti, nisam sigurna. A nije ni bitno. Dok god znam da ce tih par sati tanga nedeljno odvesti daleko do svih uobicajnih pitanja, dilema, tenzija. 

Volela da cujem da li ste i sami iskusili nešto slicno bilo sa tangom bilo sa nekim drugim plesom? Iskoristite komentare na ovaj post da i sami podelite svoje iskustvo i preporucite ga nekoj od citateljki. Jer kao što napomenuh, da bismo zaista lep nosili ono što obucemo, neophodno je da se i iznutra lepo osecamo. Do iduceg posta, ostanite mi nasmejani. Vaša B.