Carrie, you are a model!
...na pisti, na otvaranju 32. Belgrade Fashion Week-a.
Priznajem, motala se po glavi i više nego dovoljno kljucna scene iz epizode ''Seks i grada'' iz koje je i slavna Samantina recenica, iskorišcena simbolicno za naziv ovog posta. Pokušavala sam sebe da ubedim, da cak i ako se desi ono najgore (citajte: da poljubim pistu), najbitnije je da se saberem, ustanem i nastavim dalje i u tom svom malom poduhvatu upoznam smisao života... Hmmm, ima li potrebe da kažem da me potencijalno spoznavanje poente životarenja u tom trenutku ni najmanje nije smirivalo? Pista se cinila dužom od Gazele, noge su bile slabije nego pred poslednji ispit, a ruke mokre kao pred prvi sastanak sa njim. I nije bilo nazad! Samo napred, ka svetlu i blicevima, pa gde stignem. I stigla sam. Da klecnem, malo se i spotaknem, i sa polu-osmehom dodem do izlaza. Ali haj da se vratimo koji sat i dan nazad. U trenutak kada je ova mala prica dobila svoj pocetak.
...sa Ladom i Andelijom.
Nekih 15-ak dana pre velikog otvaranje 33. Nedelje mode u Beogradu, i samog dogadaja koji je i glavna tema ovog posta, nazvala me je Lada Dragovic, talentovana, mlada dama koja se spremala za svoje peto pojavljivanje na beogradskom FW-u. ''Hoceš da mi budeš manekenka'', bile su prvi reci nakon pozdravnog ''Cao! Lada, ovde!''. Šta, kako, kada, gde?! U par reci Lada je pojasnila da je za ovogodišnje otvaranje predvideno da jedan od modela svakog dizajnera ponese manekenka a drugi jedna javna licnost. ''Šta, to drugo sam kao ja?!'', upitala sam Ladu kroz smeh. Dogovor je pao, i kroz koji dan cekala me je u svom salonu u Žickoj 25.
...mali ''gvir'' u najnoviju kolekciju Lade Dragovic.
Na crnoj lutki u uglu radnog dela salona, stajao je dugacki sako ukrašen crnim perlicama. Ispod njega, najdivnija crna suknja u gloh. Sve zajedno predstavljalo je jedan od dva Ladina doprinosa reviji Black Cellebration, i kombinaciju koju cu nositi u svom prvom manekenskom iskustvu (ako ne racunam ono u 6. osnovne kada sam manekenisala holom OŠ ''Aca Milojevic''). Bila je to i prilika da uživo, medu prvima vidim najnoviju Ladinu kolekciju, prikazanu koji dan kasnije na Modnim vinjetama.
...poslednja proba, pred veliki dan.
Kao jedni od retkih koji su tog petka ispoštavali satnicu, pojavili smo se na vreme u holu Belexpo centra. Naš mali glamurozni tim cinili su: Lada, Nikola (Ladin najbolji drug), Andelija (koleginica manekenka) i moja malenkost. Trema je vec najavljivala svoje prisustvo. Svako se brinuo o svom problemu. Lada o garderobi, Anda o cipelama, ja o onom padu sa pocetka ovog posta. Svi smo ipak zajedno uživali u fantasticnoj pasta-salati, za koju je bila zadužena dizajnerka licno. Sve je slutilo na jedno divno iskustvo.
...generalna proba revije za brend Puma.
Bila je to prilika da se baci pogled na generalnu probu jedne od za to vece zakazanih revija, da se procunja praznim Expo-om, i napravi koja fina fotografija outfit kombinacije namenjene za dan u kojem sam se igrala manekenke. Uz Gingerita majicu sa printom i gosn Lagerfildom, asimetricnom suknjom, bajkerkama i ''kožnom'' jaknom, tragala sam za onom savršenom manekenskom nehajnošcu u pojavi. Ne tvrdim da sam uspela. Ali tvrdim, i potvrdujem da volim ovu kombinaciju.
...moj outfit za taj fashionable petak.
Najednom, išcekivanje se pretocilo u konkretnu akciju. Frizura, šminka. Šminka, frizura. Od jednog stola do drugog, kako bi se postigao što bolji efekat. Plan je bio zalizati me kao En, i našminkati me kao modela sa fotografije ispod. Radovala sam se bordo karminu, i ajlajneru. Radovala sam se svom malenom ''preobražaju''. Pa cak i onim kolicinama voska na kosi. Sve što sam želela jeste da se prepustim profesionalcima, i na kraju, radujem i konacnom ishodu.
...proces šminkanja i fotografije sa za mene namenjenom šminkom i frizurom.
Deleci istu, slatku muku, Anda i ja smo podelile i naša iskutvo sa FPN-a, utiske o srpskoj modnoj blog sceni, stavove o Fashion Week-u i svim onim temama koje su nam služile da odganamo misli od one koja nas je najviše opterecivala. U tom našem stresu sa lepim razlogom, shvatila sam da ce ovaj dan imati svakako jednu pozitivnu posledicu: nova poznanstva, sa potenicjalom da prerastu u divna prijateljstva. Najednom, ni onaj pad nije delovao tako strašno. Pa šta i ako padnem? Pricala sam sebi. I cinilo mi se da prvi put tog dana, to zaista i mislim.
...sa divnom Andelijom Vekovic.
Bordo karmin na usnama znacio je da smo sve bliže pocetku još jedne Nedelje mode. Držeci Padfone 2, i tražeci pravi ugao kako bih uhvatila svoj lik u ogledalu, setila sam se svog prvog prisustva na beogradskoj Nedelji mode. U jednom daleko toplijem aprilu, pre nekih 6 godina, stajala sam u istom tom Expo centru sa svojom tadašnjom tek upoznatom koleginicom, a mojom današnjom najboljom drugaricom Jovanom, i znatiželjno cekala da se smestim u svoj cetvrti red. Imala sam dugu smedu kosu, velike ciljeve u životu, želju da ih ispunim i promenim frizuru. Zadovoljno sam se osmehnula gledajucu u svoju kratku zalizanu crnu kosu.
...poslednjih par minuta pre presvlacenja i izlaska na pistu.
Zanimljivo je da sam u backstage-u ocekivala vecu haoticnost. Ona koju sam zatekla delovala mi je sasvim pristojno. Bez tenzije, jurnjave, dovikivanja i nerviranja, stajali smo u redu spremni za izlazak. Naš mirni niski start, na drugoj strani uzrokovao je kašnjenje. Neko je, ipak, morao da se nervira. Ocigledno su to bili posetioci.
...backstage momenat, i trenuci išcekivanja pocetka.
Ima li potrebe da pricam o nivou treme koja se zbiva u vašim nogama i glavi dok gledate kako se broj onih koji su ispred vas smanjuje, a vi ste sve bliži izlazu. Taktovi Depeche Mode-a, koji su pratili citavu reviji, bili su odlicna kamuflaža za klecanje kolena. Dlanovi su se sušili dahom, a lupanje srca nadjacavalo pricom. I ne, ne preterujem kada vam sve ovo prenosim. Možda sam polagala prijemni i onoliko ispita, možda sam imala bitne razgovore za posao, možda sam proživela neka znacajne sastanke i još znacajnije poljupce, ali trema koju osetite zbog tih par destina korak koje prošetate pred ocima uprtim u vas, ne meri se cak ni sa tremom koju osecate pred odlazak kod zubara, ili pri uzletanje aviona. Specificna je. Zato se možda tako lako i mnogi navuku na nju. Prvo što sam pomislila kada sam zakoracila u sigurnost backstage-a, bilo je ''Hocu još!''. O da, niko nije gadljiv na bliceve, reflektore i svu pažnju koju sa sobom nose. Lagace vas svako ko kaže suprotno.
Uz srušene predrasude o lakoci manekenskog posla, pozdravila sam se sa svojom ulogom za taj dan, i vratila u svoju realnost. Ništa manje uzbudljivu. Doduše, u njoj sam vec na svom terenu te se klecanje kolena više ne dešava tako cesto (osim kada me on poljubi). Zato je tako i prijalo sve ovo. Osvežilo. Proluftiralo. Obrazovalo u jednom novom pogledu.
Stoga, posebno mi je zadovoljstvo što sam jedno ovako specificno iskustvo uspela da podelim sa vama, kako kroz svoje reci, tako i fotogorafije. A one ne bi bile moguce da nisam sa sobom imala svoj ASUS Padfone 2. Malo cudo tehnike. Sa svojih 13 MP, omogucio mi je da zaboravim na ''secanje'' svog Nikon-a, koji verovatno ne bi ni video svetlost backstage-a, usled svojih dimenzija i težine. Ovako, sa vrlo lakim Padfonom u rukama, konstantnom vezom sa netom, bilo je cisto zadovoljstvo prikupljati svoje foto-uspomene, i deliti ih sa vama, kako putem Instagram-a, tako i putem ovog posta, koji vam je, iskreno se nadam, prijao.
Do iduceg, pozdravlja vas vaša Brana...
Stoga, posebno mi je zadovoljstvo što sam jedno ovako specificno iskustvo uspela da podelim sa vama, kako kroz svoje reci, tako i fotogorafije. A one ne bi bile moguce da nisam sa sobom imala svoj ASUS Padfone 2. Malo cudo tehnike. Sa svojih 13 MP, omogucio mi je da zaboravim na ''secanje'' svog Nikon-a, koji verovatno ne bi ni video svetlost backstage-a, usled svojih dimenzija i težine. Ovako, sa vrlo lakim Padfonom u rukama, konstantnom vezom sa netom, bilo je cisto zadovoljstvo prikupljati svoje foto-uspomene, i deliti ih sa vama, kako putem Instagram-a, tako i putem ovog posta, koji vam je, iskreno se nadam, prijao.
Do iduceg, pozdravlja vas vaša Brana...
